Hosta je biljka, trajnica i najviše se uzgaja zbog izuzetno dekorativnog lišća. Poreklom je sa prostora Japana, Koreje, Kine, a kod nas se počela uzgajati krajem 18. veka. Postoji preko sedamdeset vrsta ove biljke, a selekcijom i ukrštanjem su stvoreni visoko kvalitetni hibridi. Najviše hibrida je stvoreno na prostoru SAD-a, oko 1000 vrsta. 

Listovi mogu biti raznih oblika, ovalni, srcoliki i rastu u velikim skupinama. Listovi se razlikuju i po bojama, postoje razne varijante. Vrste čisto zelenih listova, prošaranih po sredini svetlim ili žutim nijansama boja, ili oivičeni tim bojama. Cveta ljeti, a cvetovi su skupljeni u jednostavne grozdaste skupine. Cvetna stapka je obično bez lišća. Boje variraju od bele, svetlo ljubičaste, plavkaste pa sve do ružičastih tonova.

Sadi se u plodnu, humusnu, vlažnu ali dobro dreniranu zemlju, a voli da raste u senci ili polusenci. Neke vrste imaju lepšu boju ako rastu na sunčanom mestu, ali često dobiju opekotine od sunca. Niže vrste se mogu uzgajati kao pokrivači zemljišta, ispod listopadnog drveća. Postoje vrste koje se gaje u kamenjarima (niže vrste). Ne vole velike oscilacije temperatura, kad su noći hladne, a dani jako topli. U takvim uslovima može pomoći sloj malča, koji će zadržati temperaturu zemlje i vlagu. Odrasle biljke imaju jako razgranate podzemne rizome ili vriježe. Razmnožavaju se uglavnom delenjem korena, a mogu se odgojiti i iz semena. Jedna Hosta može da naraste u veoma bujan lisnati žbun, širine i do 1 metra, a visina zavisi od vrste. Postoje niske vrste 20-30 cm, a visoke vrste mogu da narastu i do visine od 80 cm.

Veliki problem im zadaju puževi, vole da grickaju lišće, pa naprave velike štete. 

Pred zimu izgube lisce.